|
543 books posted to PG from DP!
|
| DP » Смернице за кориговање |
Смернице за кориговањеВерзија 1.7, издата 31. августа 2004. (Историја ревизија)Примарно правило"Не мењајте оно што је аутор написао!" Коначна електронска књига коју ће гледати читалац, можда и за много година, треба тачно да пренесе намеру аутора. Ако је аутор неке речи писао на необичан начин, оставите их тако. Ако је писао расистичке изјаве, оставите их тако. Ако се чини да је аутору свака трећа реч писана писаним словима или у фусноти, нека тако остану. С друге стране, мењамо минорне ставке у штампању које не утичу на смисао онога што је аутор написао. На пример, поново спајамо речи раздвојене на крају линије. Овакве промене омогућавају нам да произведемо конзистентно форматиране верзије књиге. Правила кориговања која пратимо су направљена да би се остварио овај резултат. Молимо пажљиво прочитајте остатак смерница имајући ово на уму. Да бисмо помогли следећем коректору и пост-процесору, такође чувамо преломе линија. Ово омогућава да се лако упореде линије у тексту са линијама на слици. На пример, словослагачи су у 18. и 19. веку често убацивали неки специјални размак испред знакова интерпункције као што су запета или тачка-запета. Наши оптички читачи то најчешће прочитају као обичан размак. Али приликом кориговаа ми тај размак уклањамо, пошто одвлачи пажњу савремених читалаца а његово уклањање не ремети значење ауторових речи. У то време су словослагачи такође користили "дугачко s" () у речима, и оно личи на савремено слово "f". На енглеском језику се "дугачко с" и обично с исто читају, тако да их ми исто и пишемо, као с. Резиме смерницаРезиме смерница је кратак документ од две странице, лак за штампање, у .pdf формату у којем су резимиране главне тачке ових Смерница, и у којем су наведени примери за кориговање. Коректори почетници би требало да одштампају овај документ и да га држе при руци док коригују. Можда ћете требати да преузмете и инсталирате .пдф читач. Њега можете добити бесплатно овде. О овом документу Овај документ је написан да би се смањиле разлике у форматизовању када се
кориговање једне књиге дистрибуира на много коректора, од којих свако ради на
различитој страници књиге. Ово нам помаже да сви форматизацију вршимо на
исти начин. На тај начин је лакше пост-коректорима да на крају споје све
те кориговане странице у једну е-књигу.
У овај документ смо уврстили све ставке о којима су нови корисници питали везано за форматизацију током кориговања. Уколико нешто нисмо обухватили, или ако мислите да би нешто требало радити другачије, или ако је нешто нејасно, молимо вас да нас обавестите. Овај документ представља рад који је у току. Помозите нам да напредујемо тако што ћете нам послати предлоге за промене у ову тему на форуму за документацију. Коментари о пројектуНа оној страници корисничке маске на којој почињете са кориговањем налази се одељак под називом "Коментари о пројекту", у којем се налазе подаци који су специфични за тај пројекат (књигу). Прочитајте те коментаре пре него што почнете са кориговањем књиге! Уколико управник пројекта жели да у овој књизи нешто форматизујете другачије него што стоји у општим правилима наведеним у овим Смерницама, то ће бити написано у коментарима. Упутства у Коментарима о пројекту су изнад правила у ови смерницама, и придржавајте их се. (Ту вам управник пројекта такође наводи и занимљиве детаље о тој књизи, на пример о извору књиге, аутору итд.) Молимо вас да такође прочитате и дискусију о пројекту, пошто је често користе коректори да би упозорили на проблеме на које наиђу и на начин како да се они избегну. Форум/Дискусија о овом пројектуНа оној страници корисничке маске на којој почињете са кориговањем, на линији "форум", постоји линк под називом "Дискусија о овом пројекту". Кликом на тај линк отићи ћете на форум за одређени пројекат. То је место на којем можете постављати питања везана за ту књигу, обавештавати управника пројекта о проблемима, итд. Употреба овог форума је препоручени начин комуницирања са управником пројекта и са другим коректорима који раде на истој књизи. Исправљање грешака на претходним страницамаСваки пројекат има страницу за коментаре о пројекту, која се учитава када кликнете на назив пројекта у списку пројеката који су на располагању за кориговање на вашој личној страници (то је страница која се појављује сваки пут када се пријавите). На тој страници се налазе линкови ка страницама пројекта које сте недавно кориговали. (Ако још увек нисте кориговали ни једну страницу, неће бити приказан ниједан линк.) Ови линкови се појављују под једним од два наслова, у зависности од тога да ли сте обавестили систем о томе да сте завршили са кориговањем странице или не. Та два наслова су "УРАЂЕНО" и "У ТОКУ". Линкови кад пет најскорије коригованих страница ће се појавити под оба наслова. Странице које се налазе под "УРАЂЕНО" се сматрају готовима, и аутоматски ће прећи на следећи корак када и све остале странице из тог пројекта буду завршене. Странице које се налазе под "У ТОКУ" чекају да их завршите; неће прећи аутоматски на следећи корак (нити ће у недоглед задржавати књигу: ако их ви не завршите, на крају ће систем да их повуче, да занемари промене које сте начинили и да их стави неком другом на располагање за кориговање). Први пут када учитате нову страницу за кориговање, кликом на линк "Почни кориговање" који се налази на страници са коментарима о пројекту креираће се линк ка тој страници под насловом "У ТОКУ". Сваки пут када кликнете на поље "Сними под "У току"", овај линк ће се ажурирати и водиће ка најсвежије снимњеној верзији те странице. Систем обавештавате о томе да сте завршили кориговање неке странице тако што ћете кликнути или на "Сними под "Урађено"" или на "Сними под "Урађено" и коригуј следећу страницу". Кликом на било које од та два поља линк ка странице се премешта из одељка "У ТОКУ" у одељак "УРАЂЕНО". То је једини начин на који странице можете да обележите као завршене и будете сигурни да ће ваш рад прећи на следећи корак. Док не кликнете на једно од та два поља, страница је "недовршена", чак и ако кликнете на поље "Прекини кориговање". Странице које се налазе било под "УРАЂЕНО", било под "У ТОКУ" су вам на располагању да бисте могли да начините промене у кориговању или да кориговање завршите. Само кликните на линк ка тој страници. Према томе, ако откријете да сте направили грешку на некој страници, или сте нешто погрешно обележили, можете ту да кликнете на ту страницу и да је поново отворите да бисте исправили грешку (Уколико је та страница већ прошла, оставите поруку за следећи корак на форуму за тај пројекат.)
Предња/задња насловна странаИскоригујте сав текст, баш онако како и стоји на књизи, било да је све великим словима, или и великим и малим, итд., укључујући годину издања и ауторских права. Старије књиге често прво слово приказују као велику и китњасту графику - то ставите само као одговарајуће слово. (Ове странице су остављене да би се поједноставило постављање пројекта на сајт и да би у фајлу била комплетна књига.)
СадржајИскоригујте садржај баш онако како и стоји у књизи, било да је све великим словима, или и великим и малим, итд., и оградите га са /* и */. Оставите празну линију између тих обележивача и остатка текста Бројеви страница у садржају треба да буду задржани и постављени бар шест размака после краја линије. Уклоните било које тачке или звездице које су коришћене да би се бројеви страница поравнали.
Празна страницаИскоригујте као [Blank page] ([Празна страница]) уколико су и оквир за текст и слика празни. Ако је само једно од њих празно, пратите упутства за Лошу слику или Лош текст. Заглавља/дна страницаУклоните заглавља и текст са дна страница (али не и фусноте) из текста. Заглавља се обично налазе на врху
слике и преко пута њих је написан број странице. Заглавља су понекад иста у
целој књизи (често је то наслов књиге и име аутора), могла би бити иста за свако
поглавље (често је то број поглавља) или би могла бити различита на свакој
страници (описујући радњу на тој страници). Уклоните их све, без обзира на врсту.
Наслови поглављаОставите наслове поглавља у тексту. Наслов поглавља ће почињати ниже на страници од заглавља странице, и број стране се неће налазити у истом реду. Наслови поглавља се често штампају великим словима. У том случају оставите их тако. Ставите 4 празна реда пре "ПОГЛАВЉЕ ХХХ" и 2 празна реда после тога, између тога и описа поглавља. Ставите те празне редове чак и у случају да поглавље почиње на новој страници; у е-књигама не постоје "странице", тако да су ти празни редови потребни.У старим књигама је прва реч новог поглавља често била написана сва великим словима, понекад чак и прва реч сваког пасуса; промените то у нормалне речи (само прво слово велико). Обратите пажњу на двоструке наводнике који можда недостају на почетку првог пасуса, које неки издавачи нису стављали или који су можда промакли оптичком читачу због неуобичајено великог првог слова у оригиналу. Ако је аутор започео пасус са дијалогом, убаците двоструки знак навода, чак и ако је издавач то испустио или уместо тога употребио неуобичајено велико слово.
Заглавља одсекаНеки текстови имају одсеке унутар поглавља. Искоригујте та заглавља онако како се појављују у тексту. Оставите две празне линије испред и једну иза, осим ако је управник пројекта нагласио другачије. Ако нисте сигурни да ли неко заглавље означава поглавље или одсек, питајте у разговору у пројекту, и саопштите број странице. Остали велики одељци у текстуВелики одељци у тексту као што су преглед, предговор, увод, пролог, епилог, додатак, литература, закључак, речник, препричавање, захвалнице, библиографија и т. д., требали би да буду искориговани као и заглавља поглавља, то јест четири празне линије испред заглавља и две пре почетка текста. Напомене са стране пасусаУ неким књигама уз ивицу текста стоје кратки описи пасуса. Померите те "Напомене са стране" тако да се налазе тачно изнад пасуса којем припадају, окружене са [Sidenote: текст напомене] ([Напомена са стране: текст напомене]). Искоригујте текст напомене како је и одштампан, чувајући преломе редова, искошени текст, и сл. Оставите празну линију после напомене, тако да се не споји са пасусом кад се текст пост-коригује. Уколико постоје вишеструке напомене са стране за исти пасус, ставите их једну испод друге на почетку пасуса, сваку у новом реду. Уколико је пасус почео на претходној страници, ставите напомену са стране на врх странице и облежите је са * да би пост-коректор могао да види да припада претходној страници. Овако: *[Напомена са стране: текст описа]. Понекад ће управник пројекта затражити да поставите ове напомене уз реченицу на коју се односе, уместо на врх или дно пасуса. У том случају, не одвајајте их празним линијама.
Размак између пасусаНемојте почетке пасуса писати увучено; уместо тога ставите по један празан ред између пасуса. Погледајте слику и текст за Наслове поглавља за пример. (Али ако су сви пасуси већ увучени, немојте се мучити са укидањем тих размака - то се може урадити аутоматски током пост-кориговања.) Вишеструки ступциРазбијте текст који је у вишеструким ступцима у један стубац. Ставите прво најлевљи стубац, па онда онај до њега, и тако даље. Не морате ни на који начин да обележавате где су ступци били раздвојени, само их све спојите. Ако су стубци у ствари спискови, обележите њихов почетак са /* а крај са */ тако да се линије не споје у пост-кориговању. Оставите празну линију између ових ознака и остатка текста. Погледајте такође смернице о индексима, списковима и табелама. ИлустрацијеТекст за илустрације треба да буде окружен са [Illustration: текст потписа] ([Илустрација: текст потписа]). Искоригујте текст потписа као што је и одштампан, чувајући преломе редова, искошена слова и т. д. Уколико нема текстуалног потписа, онда само ставите [Illustration] ([Илустрација]). Уколико је илустрација у средини или са стране поред пасуса, померите [Illustration: текст потписа] изнад или испод пасуса, у зависности од тога где можете да га сместите а да се не налази усред пасуса, и одвојте пасус празном линијом. Ако се пасус не завршава или почиње на страници, обележите илустрацију звездицом *, овако *[Illustration: текст потписа], и одвојте од пасуса празном линијом.
Фусноте/Напомене на крају текстаФусноте се пишу ван реда; то јест, текст фусноте се оставља на дну странице а ознака се ставља на место у тексту на које се фуснота односи. За коректоре, ово значи: 1. Број, слово, или други знак који означава положај фусноте треба би да се окружи заградама ([ и ]). Уклоните било какве размаке испред [ — оставите је тачно уз реч на коју се фуснота односи[1] или њен знак интерпункције,[2] како је показано у тексту, и два примера у овој реченици. Када су фусноте означене серијом специјалних знакова (*, †, ‡, §, и т. д.) замените их Великим словом по реду (A, B, C, и т. д.). 2. Фуснота треба да буде окружена обележивачем за фусноту [Footnote #: и ], са текстом фусноте између, и бројем или словом фусноте на месту где се у обележивачу налази #. Искоригујте текст фусноте као што је одштампан, чувајући преломе линија, искошена слова и т. д. Оставите текст фусноте на дну странице. Будите сигурни да користите исти знак за обележавање фусноте који сте користили у тексту где се позивао на фусноту. У неким књигама би се могло десити да управник пројекта затражи да фусноту оставите у реду; то јест, текст фусноте се помера са дна странице на место у тексту на које се та фуснота односи. Урадите то тако ако у Коментарима о пројекту пише да тако треба. Погледајте пример Заглавља/подножја страница за пример фусноте. Ако на дну странице постоји фуснота али у тексту нема њеног броја, посебно почиње усред речи или реченице, то је вероватно наставак фусноте са претходне странице. Оставите је на дну странице и окружите је са [*Footnote: ] ([*Фуснота:]). (* указује на то да је та фуснота настављена, и то се на тај начин ставља на знање пост-коректору.) Уколико се фуснота наставља на следећој сранци (страница се завршава пре него што је завршена фуснота), преместите текст фусноте на оно место на страници на које се она односи, и окружите је са [Footnote: *] ([Фуснота: *]). (* указује на то да је фуснота прекинута, и то се на тај начин ставља на знање пост-коректору.) Ако продужена фуснота почиње или се завршава са раздвојеном речи, обележите
обоје: и фусноту и реч са *, овако: Уколико се у тексту појављује ознака за фусноту или за напомену на крају текста, али се фуснота или напомена не појављују на тој страници, оставите број или ознаку фусноте или напомене на крају текста и окружите је са [ и ] и ставите * поред тога тако да пост-коректор може то да пронађе. (То се често дешава код научних и техничких књига, где су фусноте чест груписане на крају поглавља.)
У неким књигама, фусноте су одвојене од главног текста водоравном линијом. Њу не чувамо, тако да само одвојте главни текст и фусноту празном линијом (погледајте горњи пример). Напомене на крају текста су у ствари фусноте које су груписане заједно на крају поглавља или на крају књиге, уместо на дну сваке странице. Оне се коригују на исти начин као и обичне фусноте. Ако коригујете текст који у себи има напомене на крају текста, текст напомене окружите са [Footnote _: ] ([Фуснота _:]), и ставите број фусноте или други знак којим је обележена тамо где је подвучено. После сваке ставите празан ред, тако да остану у засебним пасусима када се текст буде обрађивао у процесу пост-кориговања. Фусноте у поезији или табелама се третирају као и све остале фусноте.
Писана слова (Италик) Текст који је написан писаним словима (у италику) треба да има убачено
<i> на почетку и </i> на крају италика. (Обратите
пажњу на "/" у завршном симболу.) Уколико писана слова почињу на почетку
странице, ставите * испред <i> да би пост-коректор могао
да види да ли је било још писаних слова на претходној страници. Ако се писана
слова настављају до краја странице, ставите * после </i>
да би пост-коректор могао да види да ли има још писаних слова на следећој
страници.
Знаци интерпункције иду ИЗВАН писаних слова, уколико није реч о целој реченици или одељку који је таквим словима написан, или је интерпункција сама део израза, наслова или скраћенице која је написана писаним словима. Погледајте слику Илустрације за пример како се излази на крај са писаним словима. Многе врсте слова, нарочито оне старије, користе исти дизајн и за штампана и за писана слова. Према томе, за датуме и сличне фразе, само обележите целу фразу као писана слова, уместо да речи обележавате као писана а бројеве као штампана слова. На пример:
Подебљана слова (болд) Подебљана слова (слова штампана тамније) треба да буду обележена са
<b> испред подебљаног текста и </b> иза њега.
Погледајте слику и текст за Заглавља/дна страница за
пример.
Раније смо подебљани текст мењали у сва велика слова. То више не радимо тако, сем уколико управник пројекта тако наведе у Коментарима о пројекту. Натписи У ранијим књигама су се речи често скраћивале као сажимања, и таква сажимања су
писана у натпису, на пример:
У научним и техничким делима, искоригујте натписе са витичастим заградама,
{ и }, окружујући их, чак и ако је само један знак у
натпису.
ПотписиПотписани текст је чест у научним делима, али ређи у другом материјалу.
Искоригујте га тако што ћете убацити доњу црту _ и
окружити текст витичастим заградама { и }.
Подвучени текстОбележите га као писани текст, са <i> и </i>, сем ако је у коментарима о пројекту другачије написано за ову књигу (у том случају, вероватно ће се користити <u> и </u>). Подвлачење текста је коришћено уместо писаног текста када словослагач није био у могућности да текст напише писаним словиа, на пример у документу који је куцан на писаћој машини. Ш п а ц и р а н и т е к с тИскоригујте ш п а ц и р а н и т е к с т као Коса слова, са <i> и </i>, и уклоните размаке између слова у свакој речи. (обратите пажњу на "/" у </i>.) Ово је техника која се користила за наглашавање текста у старијим Немачким (и неким Италијанским) књигама. Искошена слова служе истој сврси за модерне читаоце, а додатни размаци се можда неће јасно видети на различитим величинама екрана и са различитим фонтовима које читаоци наших е-књига могу користити. Уколико се у некој књизи налазе и шпацирани и искошени текст, управник пројекта ће то навести у Коментарима о пројекту (у том случају, вероватно ће се користити <s> и </s>). И даље треба уклањати размаке између слова. Промена величине словаНемојте ни на који начин обележавати промене у величини слова. Када се књига конвертује у електронску форму, цела ће бити у обичном ASCII таксту са свим словима исте величине. Изузетак је када се величина слова мења да би указала на одељак са поезијом или блок цитатима; тада обележите текст на за то одговарајући начин (/* на почетку и */ на крају). Речи писане великим словима или смањеним великим словимаАко су у тексту нека реч или речи написане великим словима (укључујући и смањена велика слова), оставите их тако у вашем коригованом тексту. Изузетак је прва реч поглавља или пасуса: у многим старим књигама је прва реч поглавља или пасуса писана великим словима; то треба променити у нормалну реч (прво слово велико, остала мала). Велика, украсна почетна велика слова (Drop cap)Често је почетно слово неког поглавља, одељка или пасуса писано као велика и украсна графика тог слова - коригујте то да пише само то слово. Повлаке, цртице и минусГенерално постоје четири таква знака које ћете виђати у књигама:
Напомена: Ако се повлака појављује на почетку или на крају реда вашег оптички прочитаног текста, спојите се ја другим редом тако да не буде размака или прелома реда око ње. Само уколико је аутор користио повлаку за почетак или крај пасуса или стиха или дијалога треба да је оставите на почетку или на крају реда. Неки примери:
Прелом речи на крају редаСем у случају да је у питању реч која се заиста пише са цртицом, попут пост-коректор, уклоните цртицу за прелом речи на крају реда, и спојите две половине претходно преломљене речи - Оставите спојену реч у горњем реду, и ставите крај реда после тога да би се сачувала форматизација реда - тако је лакше коректору у другом пролазу. Погледајте слику за наслове поглавља за примере обе врсте (nar-row постаје narrow, али low-lying задржава цртицу). Постоје речи које се сада уобичајено не пишу са цртицом, а често су тако писане у старијим књигама на којима радимо. Оставите их онако како их је аутор написао. Уколико нисте сигурни да ли је аутор ставио цртицу или не, оставите цртицу, ставите * после ње и спојите реч. Звездица ће бити знак пост-коректору да на то обрати пажњу, а он има приступ свим страницама и може да одреди како је аутор уобичајено писао дату реч. Пример: to-day у to-*day. Прелом речи на крају страницеОставите цртицу на крају последњег реда, али обележите је са * после цртице да би је пост-коректор приметио. На страницама које почињу са делом речи са претходне странице, ставите * испред те речи. СкраћеницеУклоните све размаке код скраћеница, чак и ако изгледа да је словослагач ставио размаке (или делимичне размаке) у штампаној верзији. На пример, коригујте као Х.М.С. Пинафор, а не као Х. М. С. Пинафор. Такође коригујте и као Џ.Б. Шо, а не као Џ. Б. Шо (Тиме се решава проблем потенцијалног преламања скраћенице на више редова када се текст прикаже на екрану е-књиге, што би било много мање читко.) СажимањаУклоните све додатне размаке код сажимања, на пример: уместо would n't треба да пише wouldn't. (То је раније био стандард код штампања, где су остављали празно место које је указивало на то да су то првобитно биле засебне речи. Уколико видите размак поред апострофа (wouldn 't), то је вероватно резултат грешке при оптичком читању. У оба случаја треба укинути размак.) Поезија/ЕпиграмиОвај одељак бави се повременом поезијом или епиграмом у обичном тексту. За књиге поезије, погледајте посебне смернице за књиге поезије. Обележите поезију и епиграме да би пост-коректор могао лакше да их пронађе. Убаците засебан ред са /* на почетку поезије или епиграма и засебан ред са */ на крају. Оставите празну линију између тих ознака и остатка текста. Очувајте релативну увученост појединих линија песме додавањем 2, 4, 6 (или више) размака испред њих тако да подсју на оригинал. Понекад неки стих не може да стане на штампану страницу, и део је прешао у следећи ред (обично је доста увучено, и обично почиње са малим словом). Спојите те речи натраг на крај претходног реда. (Пошто наша финална е-књига нема "странице", не морамо да бринемо о томе да ли је неки ред превише дугачак за "страницу".) Немојте се трудити са центрирањем стихова песме, чак и када су на штампаној страници центрирани; то неће функционисати код е-књиге која се чита на много различитих величина екрана. Само све ставите уз леву маргину, и очувајте релативну увученост редова. Фусноте у поезији треба да иду на крај песме или строфе. Погледајте Фусноте за детаље. Бројеви линија треба да буду задржани. Ставите их на крај линије, остављајући бар 6 размака између њих и краја текста. Погледајте Бројеви линија за детаље. Проверите Коментаре о пројекту за одређени текст који коригујете. Књиге поезије често имају посебна упутства од управника пројекта. Често нећете морати да пратите сва ова упутства у књизи која се углавном састоји од поезије.
Увучена писмаПисма оставите неувучено, баш као што радите и за пасусе. Уместо да их увучете, ставите празан ред пре почетка писма. Окружите линије заглавља или подножја (као адресу, датум, поздраве или потписе) са /* и */ ознакама. Оставите празну линију између ознака и остатка текста. Ознаке ће осигурати да се посебне линије не споје у пост-кориговању. Не увлачите линије заглавља или подножја, чак и ако су увучене или десно поравнате у оригиналу — само их ставите на леву ивицу. Пост-коректор ће их форматирати како треба.
Списак ставкиОбележите их слично као поезију: убаците ред са /* пре списка, и убаците ред са */ после списка. Овакво обележавање говори пост-коректору да тај одељак текста треба да остане у засебним редовима, а не да се спаја у пасусе. Сваки списак којем не треба мењати форматизацију обележите на тај начин, што укључује и спискове питања и одговора, састојке за неки рецепт, итд. (Али често ће се десити да за неки кувар који се састоји углавном од рецепата управник пројекта каже да не треба да се трудите око обележавања сваког списка састојака.)
ТабелеОбележите табеле тако да их пост-коректор може пронаћи, са /* испред и */ иза табеле, као код поезије, горе описане. Форматизујте табеле са размацима тако да изгледају отприлике као у оригиналном тексту. Табеле немојте правити ширим од 75 словних места, осим ако се друкчије не може. Ипак, никад више од 80... Не користити табулатор за форматирање већ само размаке. Табулатори се друкчије приказују на различитим компјутерима, и ваше форматирање се неће приказати на исти начин. Често је тешко форматизовати табеле у простом ASCII тексту; учините најбоље што можете. Форматирање је много лакше ако користите пропорционалан фонт као што је DPCustomMono или Courier. Сетите се да је циљ да се сачува ауторова замисао и произведе читљива табела. Понекад ово значи жртвовање оригиналног формата табеле на одштампаној страници. проверите коментаре о пројекту и тему за разговор јер су се остали коректори можда договорили о неком формату. Ако ту нема ничега можда ћете наћи нешто корисно на у Галерији табела. Фусноте у табелама треба да иду на крај табеле. Погледајте Фусноте за детаље.
Блок цитатиТо су дугачки цитати (по правилу неколико редова) који се налазе у тексту. Често су написани уже (са ширим маргинама) и мањим словима. Обележите блок цитате тако да их пост-коректор може наћи, окружујући их са /# и #/. Осим тога, они треба да буду искориговани као и сав остали текст.
Двоструки наводнициРазличити језици имају различита правила за двоструке наводнике и у складу са њима их и треба кориговати. У општем случају, наводници се коригују онако како су дати у тексту. Значи, у тексту на српском језику наводници се коригују „овако“, у тексту на француском језику «овако», а у тексту на енглеском језику "овако". Други знаци интерпункције се остављају унутар или изван наводника на исти начин као што су у оригиналу. (Као и у свим другим случајевима, управник пројекта ће вам можда напоменути да то радите другачије у некој одређеној књизи.) Обратите пажњу на то да, приликом кориговања текстова на српском језику и другим језицима који користе сличне наводнике, наводнике коригујете „овако“ без обзира да ли су у тексту коришћени „овакви“ или „овакви”. Ако је то потребно, наводници могу лако бити промењени у пост-коректури. Ипак, ако неки српски текст користи «овакве» или »овакве« наводнике, тако их и коригујте. Такође, ако користи "овакве" наводнике (чест случај са књигама штампаним у дијаспори), оставите их тако. Француски језик ставља размак између наводника и наведеног текста. Размак не морате уносити, унеће се у пост-коректури. Изузетак од правила су књиге на енглеском језику, које, чак и ако користе „овакве“ наводнике треба кориговати "овако", према новом енглеском правопису. Такође, немојте мењати једноструке наводнике у двоструке. Оставите их онако како их је аутор написао. Погледајте слику и текст за Наслове поглавља за пример. Једноструки наводнициЈедноструки наводници се користе у различите сврхе. Понекад се у целом тексту користе на местима на којима би се уобичајено користили двоструки наводници - треба их оставити онако како су штампани. Такође се користе и за речи у жаргону или за скраћене верзије (сажимања). Покушајте да их напишете онако како су приказани на слици. И на крају, молимо вас да покушате да користите обичан ASCII једноструки наводник ' (апостроф) јер то свима олакшава рад. Наводници у сваком редуУ старим књигама су понекад стављани наводници у сваком реду неког цитата; уклоните их и оставите их само у првом реду. Али уколико се цитат наставља у неколико пасуса, сваки пасус треба да има отворени знак навода у првом реду пасуса. Често нема затвореног знака навода до самог краја цитата, до последњег пасуса; ако је тако написано, тако и оставите. Понекад је тај последњи пасус цитата на следећој страници, тако да уопште нећете видети затворени знак навода. У том случају, тако и оставите - немојте додавати затворени знак навода ако га на слици нема. (Напомена: то значи да ће кориговани текст за цитате који се протежу кроз више пасуса имати више отворених знака навода него затворених. То је у реду; наш софтвер за пост-кориговање то и очекује.) Тачке између реченицаЈедан размак после тачке (не два размака). Али немојте се трудити око уклањања двоструких размака ако се већ налазе у скенираном тексту - ми то можемо обавити аутоматски током пост-кориговања. Погледајте слику и текст за Наслове поглавља за пример. Знаци интерпункцијеГенерално не постоји размак испред знакова интерпункције (изузев код отвореног знака навода). Књиге које су слагане у 18-ом и 19-ом веку често имају делимични размак убачен испред знакова интерпункције као што су запета или тачка-запета. Уколико у скенираном тексту постоји размак испред знака интерпункције, уклоние га. Књиге на француском језику и данас користе делимични размак испред знакова интерпункције. Ипак га избаците јер ће бити додат у пост-кориговању.
Крај редаОставите све преломе за крај реда тако да следећи коректор може лако да упореди текст. Нарочито пазите на то када исправљате речи са цртицом за прелом речи. Вишак празних редова којих на слици нема треба уклонити из текста. Али празан ред на врху или на дну странице је у реду - они се аутоматски уклањају током пост-кориговања. (Изузеци: начин на који обележавамо текст за фусноте, и за поезију/епиграме ће понекад проузроковати додатне преломе за крај реда.) Погледајте слику и текст за Наслове поглавља за пример. Сувишни размаци или табови између речиСувишни размаци између речи су честа грешка оптичког читача. Не морате да се трудите око уклањања тих размака - то се може обавити аутоматски током пост-кориговања. Исто важи и за табове који су коришћени уместо размака - и они се могу средити аутоматски. Али сувишне размаке око интерпункције, ем-повлака, знака навода итд. треба да уклоните у случајевима када раздвајају знак од речи. На пример, у Коњ ; дајем краљевство за коња, размак између "коњ" и тачке-запете треба уклонити. Али два размака после тачке-запете су у реду - не морате да се трудите око уклањања једног од њих. Бројеви редоваТо су бројеви за сваки ред написани унутар маргина - чест случај у збиркама поезије а могу се наћи и у другим књигама. Бројеве редова треба оставити у тексту. Поставите их шест размака десно од краја линије на којој се налазе (чак и ако су у тексту на левој страни линије). Додатни редови/Звездице/Линије између пасусаНеке странице имају додатне линије између редова услед "прекида мисли", промене сцене, или мало неизвесности. Њих је аутор убацио са намером, па их чувамо тако што стављамо празан ред, пет * које су увучене за седам места и онда размакнуте за по седам места, као у примеру. Понекад се украсне линије користе да би се обележили крајеви поглавља. Пошто се заглавља поглавља већ обележавају празним редовима, нема потребе за додавањем и ове ознаке. Коректорска маска нуди ову ознаку за раздвајање спремну да је прекопирате тамо где треба.
Тротачка "..."У различитим језицима тротачке се коригују на различите начине. У српском језику, уклоните размаке између тачака ако их има, и слепите тачке на претходни ред, као да су било који други знак интерпункције. Неке старије књиге користе варијанте као што су четири тачке.... или знак питања и две тачке?.. и слично. Њих остављамо какви су и у књизи. У енглеском језику, оставите размак испред те три тачке, и размак иза њих.
Изузетак је на крају реченице, када би било без размака, четири тачке, и
размак после. То је исто случај за било који завршни знак интерпункције:
три тачке долазе одмах, без размака. Уклоните било какве тачке вишка ако их
има, или додајте нове, ако је потребно, да би их било три, односно четири.
Такође, уклоните размаке између тачака, ако их има. На пример:
Понекад ћете видети тротачку са другим знацима интерпункције на крају; тако
је и искоригујте: Остали језици: пратите стил коришћен на слици. Ако се не види јасно како су три тачке написане, унесите * да бисте то обзнанили пост-коректору. Ако се између тачака или између тачака и речи налазе размаци, замените их са доњим цртама: овако_... или овако_._._., у зависности од стила. Слова са акцентом/не-ASCII знациУколико је то икако могуће, убаците исправно акцентовано или не-ASCII слово. За слова која нису у Уникоду, погледајте Коментаре о пројекту. Постоји неколико начина да се добију ти знаци:
Нажалост, још увек не постоји једноставан начин за унос акцентованих слова српске ћирилице (и других акцентованих слова која нису у Уникоду). Она се могу унети помоћу комбинирајућих акцената, Уникод симбола који се не могу појавити сами, већ се појављују изнад (или испод) слова после кога су постављени. Они се могу унети тако што ће се прво унети основно слово, а затим комбинирајући акценат, помоћу неког од програма поменутих горе. На неким компјутерима, комбинирајући акценти се можда неће појавити баш где би требало већ могу бити, на пример, померени десно. Свеједно их треба користити, пошто ће други бити у стању да их исправно виде. Ипак, ако из било ког разлога не можете да видите или унесете комбинирајуће акценте, обележите слово са *. Обратите пажњу да такође постоје и модифицирајући акценти; њих не треба користити. У Windows-у, за уношење ових знакова можете користити и Alt+Нумеричка
тастатура скраћенице за њихове кодове.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||